Šta je insulin i zašto je važan?
______________________________________________________

Insulin je jedan od najvažnijih hormona koje proizvodi i luči ljudsko telo, budući da ovaj hormon ima izuzetno važnu ulogu u regulisanju metabolizma kao procesa tokom kog se materije sadržane u hrani pretvaraju u životnu energiju.

Reč je o hormonu koji proizvodi pankreas i koji našem telu, odnosno ćelijama u organizmu omogućava da koriste glukozu (nastalu tokom varenja hrane i razlaganja ugljenih hidrata), kao i Insulin teloda je pretvaraju u energiju ili da je skladište za upotrebu u budućnosti.

Na ovaj način, insulin obavlja funkciju koja je od suštinske važnosti upravo u kontekstu dijabetesa, ali i funkciju koja se danas smatra za najvažniju koju ovaj hormon ima u ljudskom telu.

Naravno, ovo nije jedina uloga koju insulin ima u našem organizmu, budući da ovaj hormon značajno utiče i na razmenu drugih materija u ljudskom telu i obavlja važnu funkciju u metabolizmu masti, proteina, itd.

* * *

 

“Ključ” u metabolizmu ugljenih-hidrata

Omogućavajući ćelijama tela da prihvate i iskoriste glukozu, insulin zapravo održava nivo šećera u krvi na optimalnom nivou i sprečava da glikemija previše poraste (hiperglikemija).

Drugim rečima, insulin kao hormon ima dve ključne uloge u metabolizmu ugljenih hidrata i to:

  • Omogućava apsorbciju i ulazak glukoze u ćelije organizma, i
  • Podstiče jetru da skladišti glukozu i pretvara je u glikogen.

Nakon jela nivo šećera u krvi raste, a beta ćelije pankreasa dobijaju signal da započnu sa lučenjem insulina, koji iz pankreasa odlazi u krvotok. Insulin se nakon toga vezuje za ćelije organizma, odnosno za specifične receptore i transportere glukoze koji se nalaze u membrani samih ćelija (a koji postaju aktivni upravo zahvaljujući insulinu). Sve to dovodi do niza enzimskih reakcija usled čega ćelije tela započinju apsorbciju glukoze i njeno pretvaranje u energiju.

Upravo iz ovog razloga, insulin se veoma često opisuje kao “ključ” koji “otključava” ćelije tela i glukozi omogućava da uđe u njih i da bude adekvatno apsorbovana.

kljucU većini tkiva, poput onih u mišićima, glavni transporter glukoze je GLUT4 koji postaje aktivan u membrani ćelija tek nakon kontakta sa insulinom. Međutim, GLUT4 nije jedini transporter glukoze u ljudskom organizmu. To samo znači da se u drugim ćelijama i tkivima tela nalaze transporteri kojima nije potreban insulin da bi postali aktivni i omogućili apsorbciju glukoze i njeno pretvaranje u energiju.

Upravo takve ćelije i tkiva se nalaze u mozgu, centralnom nervnom sistemu i jetri, što je i glavni razlog zbog kog na ovim organima i delovima tela ne nastaju zdravstvene komplikacije uzrokovana dijabetesom.

* * *

 

Kako nastaju rezerve glukoze?

Ukoliko se desi da je koncentracija glikemije u krvi veća od onoga što je telu u datom momentu potrebno, insulin pomaže organizmu da taj višak skladišti u jetri i mišićima kako bi telo tako sačuvanu glukozu moglo da iskoristi onda kada nivo šećera u krvi opadne ili kada je zbog pojačane fizičke aktivnosti organizmu potrebno više energije.jetra

Sva glukoza koja se na ovaj način čuva (jetra može da akumulira glukozu u količini od oko pet odsto svoje težine), skladišti se kao glikogen koji se stvara kao rezultat specifičnih enzimskih reakcija u jetri, a koje opet stimuliše insulin.

Na ovaj način se u ljudskom telu stvara rezerva kojom organizam osigurava normalno funkcionisanje upravo onih ćelija kojima je potreban stalan izvor glukoze (dobar primer toga su ćelije u mozgu ili centralnom nervnom sistemu), jer u njenom nedostatku ne koriste druga goriva kao što su masti.

Upravo u takvim situacijama (kada je nivo glikemije nizak), telo razgrađuje glikogen i ponovo ga pretvara u glukozu. Taj proces se u organizmu dešava uvek kada nivo insulina u krvi opadne, a prisustvo glukagona poraste i time se inicira pretvaranje glikogena u glukozu.

* * *

 

Insulin, dijabetes i metabolizam masti

Imajući sve pomenuto u vidu, insulin omogućava da se nivo šećera u krvi kreće u granicama normale. Ukoliko jedemo više nivo glukoze u krvi postaje viši, a pankreas proizvodi i luči više insulina i u tome je čitava tajna.

Kod osoba sa dijabetesom, ovaj normalni tok i proces metabolizma je poremećen. Taj poremećaj se obično dešava u pankreasu (dijabetes tip 1), čije beta ćelije gube sposobnost da proizvode i luče insulin, ali isto tako ovaj poremećaj se dešava i na strani samih ćelija organizma (dijabetes tip 2), koje iz određenog razloga postaju neosetljive na insulin, odnosno i pod uticajem insulina ostaju “zaključane” za glukozu.

insulin3Zbog svega toga, nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom i raste preko normale, pa je ovim osobama potrebna dodatna pomoć kako bi glikoregulaciju održale na optimalnom nivou.

Uporedo sa uticajem na metabolizam ugljenih hidrata, insulin ima značajnu ulogu i kada je reč o metabolizmu masti (lipida), ali i amino kiselina.

Naime, kada jetra prikupi dovoljno glukoze u formi glikogena, svu ostalu glukozu koja nastavi da joj dolazi jetra uz pomoć insulina počinje da pretvara u masti, odnosno lipoproteine koji se zatim eksportuju iz jetre. Isto tako, insulin u drugim ćelijama organizma omogućava da se glukoza pretvara u glicerol, što samo znači da insulin u ljudskom organizmu ima i značajnu ulogu kada je reč o stvaranju masnih naslaga i održavanju telesne mase.