• Vežbanje smanjuje rizik od prerane smrti kod dijabetesa T1
    Vežbanje smanjuje rizik od prerane smrti kod dijabetesa T1
    Osobe sa dijabetesom T1 koje su fizički aktivnije imaju mnogo manju opasnost od prerane smrti, a sve u odnosu na osobe koje žive sa ovim zdravstvenim stanjem, ali nisu redovno fizički aktivne.
  • Koliko često menjati lansete za krv iz prsta?
    Koliko često menjati lansete za krv iz prsta?
    Kada pređete dugačak put, rame uz rame sa dijabetesom, mnoge stvari jednostavno postanu rutina, ali i sitan deo zaborava. Zamena čuvenih lanseta (iglicama), koje svako od nas koristi u penovima za vađenje krvi iz prsta – jedna je od tih stvari na koje, iskreno, ja redovno zaboravljam. I to već godinama.
  • Loše poslovno okruženje pogoduje dijabetesu
    Loše poslovno okruženje pogoduje dijabetesu
    Stres, loši međuljudski odnosi i negativna atmosfera na radnom mestu još jedan su od činilaca koji mogu da značajno povećaju rizik od mogućeg dobijanja dijabetesa tip 2, potvrdilo je jedno od nedavnih istraživanja skandinavskih naučnika.
  • Dijabetes T1 i trudnoća
    Dijabetes T1 i trudnoća
    Stalno ili kontinuirano praćenje glikemije je najbolji način za trudnice sa dijabetesom tip 1 da izbegnu sve eventualne zdravstvene komplikacije kod svog novorođenčeta.

 

AKTUELNO
Ishrana
Fizička aktivnost
Terapija
LIČNA ISKUSTVA
  • Žena uzima krofnu iz frižidera
    Od izazova do problema – Reaktivna hiperglikemija

    Kada sam bila mlađa o svom dijabetesu sam veoma često razmišljala kao o "jednosmernoj ulici". Naime, smatrala sam da ukoliko jedem više, glikemija će razumljivo rasti, a ako doživim hipoglikemiju dovoljno je samo da unesem malo šećera (ugljenih hidrata) i veoma brzo sve će doći na svoje. 

    Jednom rečju, tada sam zaista mislila da je dijabetesom moguće upravljati i rešavati ga nekako - matematički. Ali i da je metabolizam ugljenih hidrata mnogo jednostavniji, nego što zaista jeste.

    Žena uzima krofnu iz frižidera

    Danas vidim, ali i znam da sam bila u velikoj zabludi.

    Naime, tek pre nekih desetak godina sam od svog doktora čula za takozvanu reaktivnu hiperglikemiju. Reč je o glikemijskoj reakciji za koju je i danas na internetu teško pronaći iole detaljnije objašnjenje, ali i reakciji koja je u životu osoba sa dijabetesom veoma česta. Gotovo isto kao i reaktivna hipoglikemija o kojoj se u realnom životu govori mnogo češće.

    Naime, reaktivna hiperglikemija predstavlja reakciju ili odgovor naše jetre na iznenadni pad šećera u krvi, odnosno na klasičnu hipoglikemiju. U tom momentu, naša jetra jednostavno počinje da razlaže svoj glikogen i da ga pretvara u glukozu, koja zatim dolazi u krvotok i nivo šećera u njemu počinje postepeno da podiže.

    Međutim, količina glikogona koju naša jetra u momentima hipoglikemije oslobodi, veoma često zna da bude znatno veća od onoga što je našem telu neophodno da bi svoj nivo glikemije u kratkom roku doveo u granice normale.

    Očigledno je da naše telo u ovim momentima "puca" iz svih raspoloživih arsenala i oslobađa glukozu skladištenu u glikogenu, sve dok naš mozak ne dobije informaciju da je sada sve ponovo u željenim okvirima i da više nema opasnosti od hipoglikemije. Ali pošto u razmeni ovih informacija često postoji "mali šum" ili kašnjenje, veoma često se dešava da naša jetra u krvotok pošalje više glukoze nego što je realno potrebno da bi se rešila nastala hipoglikemija. Zbog toga, nakon pada nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom i dolazi do reaktivne hiperglikemije, odnosno do reakcije na iznenadni skok nivoa šećera u krvi.   

    Meni lično upravo ova reaktivna hiperglikemija danas i zadaje puno muke. Naročito, kada hipoglikemiju doživim tokom noći. A evo i zašto!

    Naime, kada tokom noći (ali i tokom dana) doživim hipoglikemiju, moja prva reakcija je obično odlazak do frižidera i unošenje određene količine ugljenih hidrata. Međutim, uporedo sa tim, svoju bitku protiv nastale hipoglikemije otpočinje i moja jetra i prema napred opisanoj situaciji počinje da razgrađuje glikogen i oslobađa glukozu. Zbog svega toga dolazi do preklapanja ove dve grupe prostih šećera i u periodu od narednih nekoliko sati ja doživljavam hiperglikemiju. Tu je obično reč o vrednostima iznad 13 ili 14 mmol/l.

    Ipak, vremenom sam uspela da pronađem delimično rešenje za sve ovo. Kao prvo, u danima kada sam fizički aktivnija ili jedem nešto manje, obavezno smanjujem svoju večernju dozi Apidre, a zatim i noćnu dozu Lantusa. Kao drugo, u ovim istim danima trudim se da večeram oko 22 sata, odnosno u vreme kada sebi dajem Lantus. Tu je obično reč o nekom voću ili šolji mleka.

    Na samom kraju, ukoliko i pored svega ovoga, ipak doživim noćnu hipoglikemiju i dođem u situaciju da m reaktivna hiperglikemija pogodi kao bumerang, tokom noći radim sledeću stvar. Naime, dva sata nakon doživljene hipoglikemije i obroka koji sam tokom noći imala kako bi ovom padu šećera što brže doskočila, obavezno se ponovo budim i merim svoju glikemiju. Obično mi je vrednost te reaktivne hiperglikemije u tom momentu između 10 i 11 mmol/l. Tada, da mi šećer u krvi ne bi dalje "divljao", ja sebi dajem još jednu malu dozu Apidre (rapidnog insulina), kako bi na taj način uspela da "ispeglam" svoju glikemiju i da se ujutru probudim sa vrednostima koje su relativno normalne.

    Količina ove Apidre je zaista mala, odnosno 3 do 4 jedinice, što je gotovo trećina one moje prave doze koju dajem sebi preko dana.

    Na ovaj način se ja danas nosim sa reaktivnim hiperglikemijama. Ranije nisam ni znala da u mom životu tako nešto postoji, a danas za sve to već i imam odgovarajuću preventivu, ali i kakvo-takvo rešenje.

  • Dijabetes kao povod za zdraviji život

    Dijabetes je „igra“ koju ne moraš izgubiti!
    Zbog toga ovaj tekst posvećen 14. novembru iliti Svetskom danu BORBE, ali i ŽIVOTA SA DIJABETESOM, neću posvetiti sumornim prognozama, crnim statistikama i upozorenjima.

    Složićete se, toga je previše.

    Naime, činjenica je da će u godinama koje slede na svim meridijanima sveta biti sve više osoba u čiju svakodnevicu će dijabetes zakoračiti na ovaj ili onaj način. Takođe, činjenica je da će u godinama koje slede sve više osoba provoditi po osam i kusur sati sedeći za kompjuterskim stolom, da će brzina života biti sve češći izgovor za brzu hranu, manjak fizičke aktivnosti, gojaznost i tako redom. A jedan plus jedan su i u ovom slučaju DVA.

    Međutim, život ne mora uvek da izgleda tako. Naročito ne vaš život sa dijabetesom! Jer tu nema previše filozofije.

    Ako ne plivate, onda trčite. Ako vam je dosadno da trčite, pokušajte brzi hod. 1.000 koraka dnevno je odlično za početak. I tu ne sme da bude izgovora. Zaboravite na kišu, hladno vreme, film na TV-u, ... Zdrav život sa dijabetesom je apsolutno moguć. Decenije zdravog života sa dijabetesom su ostvariv cilj.

    Sve što je potrebno je da potrčite ka njemu. Jer samo u bajkama se čuda dešavaju tek tako. Sama od sebe. Uspešan i dug život sa dijabetesom ne mora da bude čudo. Nada. Ili san.

    Bavite se redovno sportom. Korigujte terapiju. Hranite se zdravo. To je danas SUPER :).

    I, naravno, uradite profil barem jednom u dve nedelje.

    Neka vam dijabetes bude izgovor i povod za zdrav život. To ne samo da lepše zvuči, već je i zaista tako.

    Živeli!

KOMPLIKACIJE
  • Hiperglikemija

    Hiperglikemija je naziv za zdravstveno stanje koje karakteriše povišen nivo šećera u krvi. Preciznije rečeno, u pitanju je zdravstveno stanje koje po definiciji Svetske zdravstvene organizacije nastaje uvek kada:

    nivo glikemije pre obroka prelazi vrednost od 7 mmol/l,kada dva sata nakon obroka nivo glikemije prelazi vrednost od 11 mmol/l.Jabuka i krofna

    Kod osoba sa dijabetesom hiperglikemija obično nastaje kao posledica nekoliko faktora. Ona je najčešće posledica preobimnog obroka (prevelikog unosa ugljenih hidrata), manjka fizičke aktivnosti, prehlade ili neke od drugih bolesti, kao i usled neuzimanja terapije (insulina ili oralnih lekova).

    Iako su kod ljudi koji žive sa dijabetesom manje ili veće oscilacije glikemije relativno česte, adekvatan i pravovremeni tretman hiperglikemije je izuzetno važna stvar. U suprotnom, ukoliko se skokovi glikemija zanemaruju i njihovi uzroci ne otklanjaju, tokom vremena mogu da nastanu ozbiljne zdravstvene komplikacije, kao što su oštećenja na očima, bubrezima, nervima, krvnim sudovima i srcu.

    * * *

     

    Simptomi hiperglikemije

    Veoma često, povišen nivo šećera u krvi ne izaziva nikakve simptome sve dok vrednost glikemije ne pređe 11 mmol/l, mada kod osoba koje dugo žive sa dijabetesom ovi simptomi po nekada ne nastaju čak ni tada.

    U svakom slučaju, među najčešće i najuobičajenije signale i simptome hiperglikemije se svrstavaju:

    učestalo mokrenjepojačana žeđ i pojačano sušenje ustaSimptomi hiperglikemijezamagljen vidglavoboljamučninaosećaj slabosti.

    Kod ovih simptoma i signala je važno da ih na vreme uočimo i pažljivo pratimo. Isto tako, važno je da ih na pravi način identifikujemo i analiziramo njihove uzroke.

    Na taj način, ubuduće možemo pravilno da predupredimo nove hiperglikemije i da još bolje upoznamo svoj dijabetes.

    * * *

     

    Posledice ozbiljnih hiperglikemija

    Sama hiperglikemija nastaje kao direktna posledica nemogućnosti pankreasa da proizvede i izluči dovoljno insulina (dijabetes tip 1), ali i nemogućnosti ćelija tela da na adekvatan način prihvate glukozu i pored dovoljno insulina (insulinska rezistencija tipična za dijabetes tip 2).

    Ukoliko se hiperglikemija nastavi, odnosno ukoliko potraje duži vremenski period, značajno se povećava rizik od nastanka dva ozbiljna zdravstvena stanja i to - dijabetičke ketoacidoze, kao i hiperglikemijskog hipersmolarnog sindroma.

    Takođe, ukoliko se hiperglikemija intenzivira, a vrednosti šećera u krvi nastave da rastu, osoba sa takvim zdravstvenim stanjem veoma lako može da padne u dijabetičku komu, što je još jedna velika opasnost.

    Da bi se sve to predupredilo, sve osobe koje žive sa dijabetesom bi trebalo da se pridržavaju svoje redovne rutine, odnosno da poštuju sve one preporuke koje će im omogućiti da kretanje svoje glikemije održe u granicama normale. To znači da bi u prvom redu trebali da poštuju svoj režim ishrane i da kod njega imaju što manje iskakanja. Zatim važno je da se redovno meri i prati kretanje glikemija, da se redovno uzima terapija na način i u meri koja je dogovorena sa endokrinologom, kao i da se terapija usklađuje sa intenzitetom fizičke aktivnosti.

    Na taj način, u najkraćim crtama, sve osobe sa dijabetesom mogu da osiguraju optimalne vrednosti svojih glikemija, kao i da maksimalno smanje mogućnosti od nastanka hiperglikemija, a samim tim i svih zdravstvenih komplikacija koje povišeni nivo šećera u krvi može da izazove.

  • Komplikacije – kako i zašto?

    Zdravstvene komplikacije koje nastaju ili, tačnije, koje mogu da nastanu kao posledica života sa dijabetesom predstavljaju neizostavan deo svake priče o ovom zdravstvenom stanju.

    Ove komplikacije se prvenstveno odnose na dodatne zdravstvene probleme i oboljenja koja se veoma često javljaju kod osoba koje žive sa loše regulisanim šećerom u krvi, ali i kod osoba komplikacijekoje u proseku imaju zadovoljavajuću glikoregulaciju, ali dugo godina ili decenija žive sa dijabetesom.

    Naravno, ove komplikacije nisu pravilo, budući da danas postoji ljudi koji su dijabetes dobili još kao deca i doživeli lepe godine (više od 80 ili 85 godina života), a da im se na vitalnim organima nije pojavila ni jedna ozbiljnija komplikacija.

    Na žalost, takvi primeri su mnogo ređi od onih drugih, odnosno od sudbina i priča o ljudima kod kojih su se prvenstveno zbog dijabetesa vremena pojavile pojedine, a neretko i sve postojeće komplikacije ovog zdravstvenog stanja.


    * * *

     

    Vrste zdravstvenih komplikacija dijabetesa

    Najjednostavnije rečeno, posledice loše ili pak nedovoljno dobro regulisanog šećera u krvi su u prvom redu promene i oštećenja na krvnim sudovima (delovima vaskularnog sistema) ljudi koji žive sa dijabetesom – arterije, arteriole, vene i kapilari.

    Upravo zbog toga, sve zdravstvene komplikacije dijabetesa delimo u dve ključne kategorije, od kojih svaku nadalje čini čitav niz konkretnih oboljenja i zdravstvenih problema.

    Reč je o sledeće dve kategorije:


    -    Mikrovaskularne komplikacije (nastaju kao posledica oštećenja i promene na malim krvnim sudovima) i u ovu grupu spadaju oboljenja kao što su:

  • Vaše oči i dijabetes

    Budući da povišen nivo šećera u krvi svoje prve, a često i najozbiljnije posledice ostavlja na najsitnijim krvnim sudovima u ljudskom telu, a da se ti krvni sudovi velikim delom nalaze u našim očima, sasvim je razumljivo zbog čega bi sve osobe sa dijabetesom posebnu pažnju trebalo da vode upravo o zdravlju svojih očiju.

    To samo znači da su osobe koje žive sa dijabetesom mnogo više izložene riziku od zdravstvenih komplikacija na očima, a koje neretko mogu da dovedu do slepila.

    Međutim, ove komplikacije nisu neminovnost, budući da veliki broj ljudi sa dijabetesom tokom svog života dobije samo manje promene na svojim očima. Naravno, da bi to zaista bilo tako od suštinske važnosti je dobra glikoregulacija i to na dugačak vremenski rok. Samo uz taj preduslov, ozbiljnije zdravstvene komplikacije na očima i ozbiljnija oštećenja vida se nikada neće pojaviti, čak i uprkos dijabetesu.

    * * *

     

    "Pritajena" opasnost

    Da bi se zdravlje očiju očuvalo važni su redovni pregledi kod oftamologa, jer se početne promene i poremećaji mogu otkriti jedino na taj način.

    Naime, promene na očima u slučaju dijabetesa su obično „pritajene“, što samo znači da na svom početku ove promene ne izazivaju nikakve poteškoće u vidu i zbog toga ih je nemoguće otkriti bez redovnog i temeljnog pregleda kod oftamologa.

    Veoma često, trenutak kada jedna osoba primeti poremećaj ili probleme u svom vidu je trenutak kada je zdravstvena komplikacija na očima značajno uznapredovala i došla u fazu koja je izuzetno ozbiljna.

    Da bi na pravi način razumeli kako oštećenja na oku, izazvana dijabetesom, zapravo nastaju i šta ova oštećenja znače, važno je znati kako naše oči zapravo funkcionišu, ali i kako u kratkim crtama izgleda anatomija oka.

    * * *

     

    Kako naše oči vide?

    Da bi ljudsko oko videlo i da bi odgovarajuću sliku prenelo do mozga, neophodna je svetlost čiji se zraci odbijaju od predmeta koje gledamo i dolaze do oka.

    Prva stvar na koju ovi zraci nailaze kada dođu u kontakt sa okom su tanak sloj suza koje prekrivaju spoljni deo oka, a zatim i rožnjača čija je uloga da na odgovarajući način fokusira svetlost.oko

    Kada zdraci prođu kroz rožnjaču i specifičnu tečnost koja se nalazi iza nje, na redu je zenica. Reč je o centralnom delu spoljašnjeg oka, koji okružuje dužica ili šarenica, čija ima potiče upravo od njenih šarenih boja.

    Zavisno od toga koliko svetlosti dolazi do oka, zenice se šire i skupljaju i na taj način kontrolišu količinu svetla koja prolazi dublje u unutrašnjost oka.

    Svetlosni zraci nakon zenice i dužice nailaze na sočivo, koje ima zadatak da kao i kod fotoaparata dodatno fokusira svetlo. Tako oblikovani svetlosni zraci posle sočiva prolaze kroz samu unutrašnjost oka, koju ispunjava specifičan i prozračan gel - staklasto telo.

    Na samom kraju svog puta, svetlost dolazi do svoje poslednje destinacije u oku, odnosno do mrežnjače ili retine. Ovaj deo leži na unutrašnjoj strani oka i čini ga nekoliko izuzetno važnih delova:

  • Krvni sudovi čija je uloga da hrane samu retinu i da na taj način osiguraju normalno funkcionisanje oka;

    Žuto telo (makula) koje predstavlja centralni deo retine, koji je zadužen za direktan vid, odnosno da oštro vidimo stvari koje se nalaze ispred nas;

    Fotoreceptori koji su zapravo specifični nervni završetci u oku, a čiji je zadatak da svetlost pretvaraju u posebne elektro-hemijske signale.

    Upravo ovi elektro-hemijski signali iz fotoreceptora prolaze do očnog nerva, koji ih zatim šalje u deo mozga gde se ovi signali interpretiraju i pretvaraju u slike predmeta koji zapravo vidimo.

    U najkraćim crtana, upravo na ovaj način funkcioniše naš vid, pri čemu se opisani proces u stvarnom životu dešava neverovatno brzo.

    * * *

     

    Promene na retini

    Budući da mrežnjaču ili retinu prekrivaju sitni krvni sudovi, neke od prvih promena na oku usled dijabetesa nastaju upravo u tom delu.

    Zbog osilacija glikemije, ovi sitni kapilari pucaju, izazivaju sitna krvarenja, ali i vremenom prestaju normalno da funkcionišu, što dovodi do toga da sama mrežnjača, makula i fotoreceptori počinju da dobijaju mnogo manje hrane.

    Usled ovih promena i dolazi do zdravstvenih komplikacija na oku ljudi koji žive sa dijabetesom. Takođe, ukoliko se ove promene ne tretira na odgovarajući način i na vreme, problemi sa sitnim krvnim sudovima mrežnjače mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kada je reč o kvalitetu vida, ali i samog života ljudi sa dijabetesom.